jelenamihajlo

Nije važno koliko je vaš ŽIVOT lep ili težak...ako ste se jutros probudili zdravi i spremni za borbu...budite zahvalni jer imate NOVI DAN...setite se...da se neko negde baš danas bori da preživi..

            
   Onda kad postanete majka i kad vam se dani svedu na jedno te isto tada pocnete da trazite odgovore na razna pitanja.
   Sta dobijam,a sta gubim od kako sam postala majka?
   To pitanje svakako ima odgovora.
   Dok bi uspavljivala mog malisu,noseciga u narucju,setajuci iz sobe u sobu,tada bi on spustio svoju glavicu na moje levo rame,obmotao me svojim nogicama oko struka i svojim malenim rukicama mi da jedan najlepsi,najtopliji zagrljaj.Tada mi pukne u glavi od neznosti i emocija,krenu mi suze od iskrenosti i topline i shvatim da ja ceznem za tim osecajem zagrljaja i zelim da traje vecno.Poznato je da zagrljaj dragih i voljenih osoba svakome prija.Dovoljno je jedan kratak zagrljaj od dvateset sekundi da bi se oslobodili stresa,deluje zarazno i lekovito za dusu cak i onda kad grlite neku nepoznatu osobu.Dakle krenula sam od inekcije pozitivne energije zvane zagrljaj mog malenog sina.
   Za zagrljaj mog malenog sine dajem i bacam u zaborav sve moje dane provedene uzbudljivo i ispunjeno raznim dogadjaima i situacijama.Sva jutarnja uzivanja uz kafu i dorucak,leskarenja do podneva smisljajuci gde cu vece provesti sa prijateljicama.Dajem i sva moja letovanja i zimovanja,samo za jedan topli i nezni zagrljaj mog sina.
  I dok razmisljam o mom odricanju sve mi jako puno nedostaje i stalno mi se vrzma po glavi i nevidim zracak nade da ce mi se sve to ostvariti ponovo.A onda dodje ona malo loknasto dami najtopliji,najiskreniji zagrljaj i osmehne se,moj sin.
   Za najlepsi osmeh moga sina dajem i bacam u zaborav sva moja dnevna gluvarenja po kaficima uz opustena caskanja sa prijateljicama,visecasnovne telefonske razgovore,nedeljne casove fitnesa i joge,za osmeh bi jos ubrojila kozmeticare i frizera.Izmamiti detetu osmeh na licu za mene je nesto najlepse sto postoji,o tom osecaju mogla bi da vam pisem danonocno ali necu da vam otkrivam sve tajne i cari vama devojkama koje jos niste bile u blazenom stanju,one druge sto su vec mame kao ja,one vrlo dobro spoznaju taj osecaj carobnog decijeg osmeha.
   I dok sam jednom prilikom ispitivala moju prijateljicu Emu,koje su prve reci njena deca izgovorila.
   "Neces da verujes Andrej je prvo izgovorio tata a Mica baba,doslo mi da puknem od muke".Moram da vam priznam da sam ja po prvi put osetila dozu ljubomore na ljude koji su cinili nasu svakodnevnicu i bila u strahu da moj malisa neizgovori nesto drugo pre nego kaze mama.Neznam zasto mi je to bilo toliko vazno,stalno sam bila u isekivanju i osluskivala ga kad ce da izgovori prvu rec,da sam nakraj dosadila i sama sebi.
   I dok je malisa spavao svoju uobicajnu popodnevnu partiju,ja sam koristla priliku i uz topli nes prelistavala najnovije modne casopise,zanimalome stacese nosti sledece sezone.Sedela sam tako na fotelji pored kreveta gde moj malisa spava,zadubljena u casopis najednom cujem"mama".Pomislim ja sam skroz poludela meni su pocele stvari da se pricinjavaju.Kad opet"mama".Onda izvucem glavu iz stranice casopisa na kome je stajalo najnoviji model mog omiljenog kreatora cipela i torbi,tada vidim mog malisu kako sedi u krevetu gde je spavkao,sav sanjiv i cupav,pruzajuci ruke ka meni sa osmehom na licu izgovara"mama".Ustajem sa fotelje onda padam na kolena uzimam mog malisu iz kreveta grleci ga sa suzama u oku moleci ga da ponovi to sto je reko nebili se uverila.On se meskoljio u mom narucju,prozevao kao da mu se jos spavka i svojim rucicama me pipao po licu i izgovarao "mama,mama,mama".Zgrabim svoj mobilni telefon pozivam svog supriga i sa najuzbudljivijim glasom mu prenosim vesti.
   Za prvu izgovorenu rec mog sina"mama"dajem i bacam u zaborav sve moje beskrajne sopinge,haljine,torbe,moj cipelarnik,dajem i moju najomiljeniju kombinaciju u kojoj se ja najbolje osecam,koju sacinjavaju je uske dzinsice,visoke potpetice i kozna jakna.Cesto sam mislila da cu u toj kombinaciji starost docekati.
   Onda kad je moj sin izgovorio mama,ja sam bila jako srecna i ponosna kao da sam tek tada shvatila koja je ustvari moja pretstojca uloga,koliko je bitna i da ona nosi dosta odgovornosti u sebi.
   I eto odgovora sta dobijas a sta gubis kad postanes majka.Das toliko toga,a dobijas tri.Ali kakva tri?Za mene od neprocnjive vrednosti Zagrljaj,osmeh i nesto kome ste toliko vazni i bitni u zivotu i zovevas"mama".

 Volim vas i ljubim uprkos ovom sneznom danu :*

 

 Koliko god da je lose jednom mora biti bolje.

Radim na jednom istrazivanju,pa bih vas zamolila da ako nadjete malo vremena ostavite svoj komentar o SAVRSENSTVU.To jest sta je to u vasim ocima savrseno,sta zanci za vas rec savrsenstvo...Zahvalila bih svakom pojedinacno unapred na svom komentaru :) NAPOMENA:Oni koji nezele da se njihova misljenja o savrsenstvu objave u nekoj od mojih knjiga nemoj da ostavljaju komentar.

 

 O svekrvama mogu se pisati romani.A zasto?Zasto su svekrve toliko dosadna i naporna bica i problem svih zena.Dali im treba povladjivati ili biti na njihovoj strani,pa nismo se udale za svekrvu jel.Ma koliko bile dobre i trudile se oko te pojave zvane svekrva nikad nijedna snajka nece biti dovoljno dobra za njihovog sina.Ja moju svekrvu pravim se da necujem odavno i mnogo mi je lepsi zivot i mirnije spavam.To i vama od srca preporucujem.