jelenamihajlo

   Trudnoca,drugo stanje.Milion zena bi o trudnoci pricalo na millione razlicitih prica.Trudnoca jeste drugo stanje,ali to ne znaci da zena treba iz korena da promeni svoj zivot.Svaka je nosi I prolazi kroz drugo stanje na razlicite nacine.Puno  sam slusala o drugom  stanju.Kada  nesto raste I zauzima prostor  u vasem stomaku.Nesto tako malo I sicusno se razvija u stomaku I postane beba,zatim se rodi a onda godinama posmatrate njegovo odrastanje.

 Dakle treba uskladiti drugo stanje sa svojim svakodnevnim obavezama.To se pre svega odnosi na posao,ishranu,svakodnevni zivot,netreba izostaviti ni sport.Ako se do sada niste bavili sportom idealno je vreme onda kad ste u drugom stanju da krenete sa lakim vezbicama,svakako ce vam prijati I vama I bebi.Trudnoca je takodje velika promena za organizam,pa netreba praviti velike izmene u vasem svakodnevnom zivotu. Zena velikog stomaka,nepocesljane kose u sljampavoj muskoj majici,gleda televizor sa cinijom necega I kasikom u ruci je nekadasnja moja slika o drugom stanju I trudnicama.Medjutim promenila sam misljene o svemu onda kada je na moja vrata zakucala neplanirano trudnoca usred milion obaveza,organizovanog zivota na najbolji moguci nacin,ispunjenih dana,medju svim mojim cipelama I svakodnevnih slikanja za novi post.

   Prvi mesec,drugi I treci su prosli neocekivano brzo bez ikakvih simptoma i promena.Cesto sam pomisljala da test za trudnocu na kome se popiskis,zatim sacekas par sekunde da se pojave  dve  crvene crte koje ti promene zivot zapravo nije tacan.Posle jednonedeljne mucnine na samom pocetku za koju sam mislila da sam pokvarila zeludac nicega vise nije bilo.Dani su prolazili ja sam se odlicno osecala jela sam normalno,spavala kao I uvek I nosila moje visoke potpetice.

 Postoji cela lista kodeks ponasanja u trudnoci.Sta se sme a sta nesme raditi.A koga je vise briga za pravila.Slusajte svoje telo I upravljajte se po njemu.Ja sam stalno bila u nekom iscekivanju kad ce mi biti muka,kad cu poceti da jedem za dvoje,kad ce poceti nesto da mrda u mom stomaku…?

 Kada,kada,kada?

  Peti,sesti I sedmi mesec su prolazili takodje neocekivano brzo.I dalje sam zivela svoj zivot bez velikih promena,obavljala svoje obaveze,bavila sa sportom,jogom,dakle bez velikih promena u proteklih par meseci moje trudnoce.Cinimi se da sam normalno jela,ne za dvoje kao sto se I ocekuje vec sasvim normalno.Ali to se drugacije odrazavalo na moje butine,stomak,struk na moju figuru.Tako da je to bio jedina promena koja se desavala.Za mene najveca promena koja je prelazila u problem  moje svakodnevnice.Cesto sam razmisljala o tome koliko kilograma se mogu dodati u toku trudnoce,od cega to zavisi?Listajuci razne casopise pronadjem clanak o kilogramima u trudoci.Verujte to je prava matematika doci do rezultata.Sve u svemu zavisi koliko ste kilograma imali pre trudnoce I kolika je tezina prikladna za vasu visinu.Veza izmedju vase visine I telesne tezine se izrazava u broju znanom kao indeks telesne tezine(BMI-Body Mass Index).-Izmerite vasu tezinu,zatim visinu I izrazite je u metrima.Podelite tezinu sa kvadratom svoje visine.BMI-kg/m2.Rezultat ce vam reci koliko cete dodati kilograma u trudnoci.Ako je verovati  kilogramima dodatim u toku trudnoce,treba verovati I kako ih skinuti posle trudnoce.Takodje je prava matematika I oko skidanje kilograma ali olaksajmo ovu temu.Kazu devet meseci ste dodavali kilograme,devet meseci se I resavati tih istih kilograma.

-U kom si mesecu trudnoce?

-Koliko si kilograma dodala?

-Koji je plod deteta?

  Tri pitanja sa kojima sam se cesto susretala u toku trudnoce.Pomalo dosadna pitnja na koja iznova I iznova odgovaram dok ulazim u osmi mesec.Promene vise nego jasne.Znam sve definicije o kilazi I kilogramima,obimu kukova I stomaka.Onda shvatim da je to prolazno stanje I netreba brinuti o svemu tome.

  Raduje me to sto cu postati majka jednog decaka.O tome razmisljam u devetom mesecu pokusavajuci da svojim pozitivnim mislima potisnem gorusicu koja me ubija danima.

Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.
Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se - upasces u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaces medjuvreme
i ostaces zauvek sa mnom bez mene.

            
   Onda kad postanete majka i kad vam se dani svedu na jedno te isto tada pocnete da trazite odgovore na razna pitanja.
   Sta dobijam,a sta gubim od kako sam postala majka?
   To pitanje svakako ima odgovora.
   Dok bi uspavljivala mog malisu,noseciga u narucju,setajuci iz sobe u sobu,tada bi on spustio svoju glavicu na moje levo rame,obmotao me svojim nogicama oko struka i svojim malenim rukicama mi da jedan najlepsi,najtopliji zagrljaj.Tada mi pukne u glavi od neznosti i emocija,krenu mi suze od iskrenosti i topline i shvatim da ja ceznem za tim osecajem zagrljaja i zelim da traje vecno.Poznato je da zagrljaj dragih i voljenih osoba svakome prija.Dovoljno je jedan kratak zagrljaj od dvateset sekundi da bi se oslobodili stresa,deluje zarazno i lekovito za dusu cak i onda kad grlite neku nepoznatu osobu.Dakle krenula sam od inekcije pozitivne energije zvane zagrljaj mog malenog sina.
   Za zagrljaj mog malenog sine dajem i bacam u zaborav sve moje dane provedene uzbudljivo i ispunjeno raznim dogadjaima i situacijama.Sva jutarnja uzivanja uz kafu i dorucak,leskarenja do podneva smisljajuci gde cu vece provesti sa prijateljicama.Dajem i sva moja letovanja i zimovanja,samo za jedan topli i nezni zagrljaj mog sina.
  I dok razmisljam o mom odricanju sve mi jako puno nedostaje i stalno mi se vrzma po glavi i nevidim zracak nade da ce mi se sve to ostvariti ponovo.A onda dodje ona malo loknasto dami najtopliji,najiskreniji zagrljaj i osmehne se,moj sin.
   Za najlepsi osmeh moga sina dajem i bacam u zaborav sva moja dnevna gluvarenja po kaficima uz opustena caskanja sa prijateljicama,visecasnovne telefonske razgovore,nedeljne casove fitnesa i joge,za osmeh bi jos ubrojila kozmeticare i frizera.Izmamiti detetu osmeh na licu za mene je nesto najlepse sto postoji,o tom osecaju mogla bi da vam pisem danonocno ali necu da vam otkrivam sve tajne i cari vama devojkama koje jos niste bile u blazenom stanju,one druge sto su vec mame kao ja,one vrlo dobro spoznaju taj osecaj carobnog decijeg osmeha.
   I dok sam jednom prilikom ispitivala moju prijateljicu Emu,koje su prve reci njena deca izgovorila.
   "Neces da verujes Andrej je prvo izgovorio tata a Mica baba,doslo mi da puknem od muke".Moram da vam priznam da sam ja po prvi put osetila dozu ljubomore na ljude koji su cinili nasu svakodnevnicu i bila u strahu da moj malisa neizgovori nesto drugo pre nego kaze mama.Neznam zasto mi je to bilo toliko vazno,stalno sam bila u isekivanju i osluskivala ga kad ce da izgovori prvu rec,da sam nakraj dosadila i sama sebi.
   I dok je malisa spavao svoju uobicajnu popodnevnu partiju,ja sam koristla priliku i uz topli nes prelistavala najnovije modne casopise,zanimalome stacese nosti sledece sezone.Sedela sam tako na fotelji pored kreveta gde moj malisa spava,zadubljena u casopis najednom cujem"mama".Pomislim ja sam skroz poludela meni su pocele stvari da se pricinjavaju.Kad opet"mama".Onda izvucem glavu iz stranice casopisa na kome je stajalo najnoviji model mog omiljenog kreatora cipela i torbi,tada vidim mog malisu kako sedi u krevetu gde je spavkao,sav sanjiv i cupav,pruzajuci ruke ka meni sa osmehom na licu izgovara"mama".Ustajem sa fotelje onda padam na kolena uzimam mog malisu iz kreveta grleci ga sa suzama u oku moleci ga da ponovi to sto je reko nebili se uverila.On se meskoljio u mom narucju,prozevao kao da mu se jos spavka i svojim rucicama me pipao po licu i izgovarao "mama,mama,mama".Zgrabim svoj mobilni telefon pozivam svog supriga i sa najuzbudljivijim glasom mu prenosim vesti.
   Za prvu izgovorenu rec mog sina"mama"dajem i bacam u zaborav sve moje beskrajne sopinge,haljine,torbe,moj cipelarnik,dajem i moju najomiljeniju kombinaciju u kojoj se ja najbolje osecam,koju sacinjavaju je uske dzinsice,visoke potpetice i kozna jakna.Cesto sam mislila da cu u toj kombinaciji starost docekati.
   Onda kad je moj sin izgovorio mama,ja sam bila jako srecna i ponosna kao da sam tek tada shvatila koja je ustvari moja pretstojca uloga,koliko je bitna i da ona nosi dosta odgovornosti u sebi.
   I eto odgovora sta dobijas a sta gubis kad postanes majka.Das toliko toga,a dobijas tri.Ali kakva tri?Za mene od neprocnjive vrednosti Zagrljaj,osmeh i nesto kome ste toliko vazni i bitni u zivotu i zovevas"mama".

 Volim vas i ljubim uprkos ovom sneznom danu :*

 O svekrvama mogu se pisati romani.A zasto?Zasto su svekrve toliko dosadna i naporna bica i problem svih zena.Dali im treba povladjivati ili biti na njihovoj strani,pa nismo se udale za svekrvu jel.Ma koliko bile dobre i trudile se oko te pojave zvane svekrva nikad nijedna snajka nece biti dovoljno dobra za njihovog sina.Ja moju svekrvu pravim se da necujem odavno i mnogo mi je lepsi zivot i mirnije spavam.To i vama od srca preporucujem.

Obraz...On se ne uči...On se ne stiče...To nije ispit koji spremaš...On se ne pere, i ne pozajmljuje...Ili ga imaš, ili ga nemaš...Tvoja je slika., on te odaje...Ne kupuje se i ne prodaje...Kad se izgubi, ne vraća se...Nekom nagrada, a nekom kazna...Neko, tako, bez njega živi, a da ga nema i ne sazna...::))*****

   I posle burnog jutra,trke i frke shvatim da ce dan biti samo moj,za sebe samu.Desilo se cudo.Svi ukucani se pakuju i odlaze na piknik.Rostilj,hladovina,pivce,sokici,uzivancija celog dana.DA,ja cu to propustiti.Sve sam im spakovala,pozelela lep provod i zamolila da zatvore vrata za sobom. A ja.Obukla sam svoju najlepsu haljinu,nazula najbolje stikle,zgrabila torbu i odjurila pravo na masazu,pa kozmeticar, frizer,rucak i pice sa drugaricama kao nekada....Evo me i kod vas ehhhhhhh da mi je ovako svaki dan kao nekada.PONOSNA JA.